Закључци конференције о смањењу сиромаштва у Пландишту

Увод

Почетак примене стандардне методологије у истраживању сиромаштва у Србији 2002. и 2003. године, створио је предуслове за перманентно праћење статуса и кретања сиромаштва у Србији. Последње расположиво истраживање које се односи на 2003. годину је показало да је и поред оствареног економског раста сиромаштво остало практично непромењено тј. да је сваки десети становник Србије био сиромашан.

Међутим, иако је проценат сиромашних остао исти, бележе се значајне промене и кретања унутар популације сиромашних. У 2003. години дошло је до повећања броја сиромашних унутар категорије "новог" сиромаштва тако да је ова категорија чинила половину сиромашних у Србији. Ризик сиромаштва највише је смањен код оних који су били незапослени у 2002. години, а запослили су се годину дана касније. Неформални сектор запошљавања бележи повећање мобилности радне снаге, а запослени који су остали у том сектору у периоду од 2002. до 2003. године су остварили највећи напредак у свом релативном положају. У поменутом периоду је дошло и до продубљивања регионалних разлика у сиромаштву па је тако ризик сиромаштва значајно порастао у Југоисточној Србији, а опао у Београду.

Сиромаштво остаје озбиљан социјално-економски проблем Србије. Сиромаштво је могуће смањити, али то захтева време и усмерене и координисане активности свих актера у које спадају Влад а Републике Србије, Народна скупштина Републике Србије, локалне самоуправе, социјални партнер и, организациј е цивилног друштва, међународн и развојни партнер и, али и сви грађани Србије.

Закључци

На основу презентованих података о сиромаштву као и о активностима владиних и невладиних организација и институција, учесници конференције доносе следеће закључке:

Напори на смањењу сиромаштва треба да буду руковођени препорукама Стратегије за смањење сиромаштва као националног документа усвојеног од стране Владе Републике Србије који је настао као резултат политичке воље, рада домаћих стручњака и широког консултативног процеса.

Односи међу актерима треба да буду засновани на партнерству, заједничким вредностима и узајамном поштовању са циљем да се у највећој могућој мери увећа ју резултат и активности свих учесника усмерени ка побољшању квалитета живота најсиромашнијих грађана Србије и њихових породица и већем друштвено м укључивањ у посебно осетљивих друштвених група.

Н еопходно је повезати и ускладити развојне циљеве Србије дефинисане Стратегијом за смањење сиромаштва са процесом придруживања Европској унији и Миленијумским циљевима развој а У једињених нација.

Водећи принципи свих партнера у борби против сиромаштва треба да буду:

• Укључивање мера за смањење сиромаштва у свакодневне активности и редовне програме свих актера;

• Информисање и подизање свести о значају Стратегије за смањење сиромаштва и укључивање грађана Србије у процес примене Стратегије;

• Повезивање циљева Стратегије за смањење сиромаштва са другим развојним приоритетима Србије;

• Стављање нагласка на примен у Стратегије за смањење сиромаштва на локалном нивоу;

• Стварање и неговање партнерских односа који ће успешно објединити напоре усмерене ка смањењу сиромаштва.

Како би активности на смањењу сиромаштва биле координисане и свеобухватне, актери који учествују у активностима на смањењу сиромаштва ангажоваће се на следећи начин:

• Релевантна ресорна министарства, владине институције и агенције треба да буду задужен и за имплементацију стратешких смерница, мера и активности дефинисаних у документу Стратегије за смањење сиромаштва у Србији. У складу са тим, неопходно је развити програме и планове акција, као и оснажити међусобне везе између учесника на централном, регионалном и локалном нивоу државне управе, задужених за буџетски процес, координацију донаторске помоћи, процес придруживања ЕУ и реформу државне управе.

• Одбор за смањење сиромаштва Народне скупштине Републике Србије треба да разматра предлоге закона са становишта спровођења ССС и надзире процес доношења и расподелу буџета у вези са применом Стратегије, даје сугестије, примедбе и оцене у вези са реализацијом Стратегије и ангажује се на институционализацији и учешћу представника грађана у процесу доношења одлука у вези са Стратегијом.

• Улога Тима потпредседника Владе Републике Србије за примену Стратегије за смањење сиромаштва јесте да надгледа и координира примену Стратегије за смањење сиромаштва, као и да прати и извештава о нивоу сиромаштва у Србији.

• Улога локалних самоуправа је да идентификују проблеме и формулишу мере на локалном нивоу, развијају локалне планове акције кроз операционализацију Стратегије за смањење сиромаштва, мобилишу локалне и регионалне ресурсе и стварају повољне услове за примену мера за смањење сиромаштва.

• Организације цивилног друштва и социјални партнери треба да наставе да активно учествују у примени, праћењу и евалуацији процеса примене Стратегије за смањење сиромаштва.

• Међународни развојни партнери треба да наставе да подржавају напоре усмерене ка смањењу сиромаштва уважавајући препоруке Стратегије за смањење сиромаштва при планирању и реализацији својих програма.

Учесници конференције охрабрују све актере укључене у смањење сиромаштва у Србији да у наредном периоду предузму кораке који ће довести до потписивања Декларације о партнерству за смањење сиромаштва у Србији и тако потврде спремност да сарађују у циљу смањења сиромаштва грађана Србије, побољшања квалитета њиховог живота, као и друштвеног укључивања оних који живе на маргини нашег друштва.

Пландиште, 22. фебруар 2005.