Изјаве о ССС

Вредност ССС је за СКГО утолико већа јер је то, вероватно, једини стратешки документ који је преживео крупне политичке промене на централном нивоу. Стратегија је и ретки пример документа у чијој припреми и примени се у потпуности примењују механизми консултације које ми, као национална асоцијација локалних власти, сматрамо кључним за успех било каквих реформских процеса.

Жељко Ожеговић,
председник СКГО и председник Општине Нови Београд

[ Остале изјаве о ССС ]

 
Почетна >> Ко су сиромашни у Србији? >> Подаци за 2003. годину

Подаци за 2003. годину

Грађани са ниским нивоом образовања
Ризик сиромаштва код оних који нису завршили основну школу два пута је већи од просека популације. Д убина и оштрина сиромаштва биле су знатно већ е к од оних са нижим нивоима образовања. С амо 2% оних који су завршили факултет је сиромашно.

Незапослени
Незапослени су суочени са највећим ризиком сиромаштва (59,4% већим од просека популације), као и са највећом дубином и оштрином сиромаштва.

Стари
Стари (преко 65 година) чине скоро четвртину укупног броја сиромашних, 17,7% укупног становништв а, а висок ризик сиромаштва највише погађа оне без пензија.

Деца
Деца се налазе у категорији са на т просечним ризиком сиромаштва. Наиме, 12,7% ове старосне групе ј е сиромашно. Истовремено, сиромаштво деце је релативно дубоко у односу на друге старосне групе.

Домаћинства са пет и више чланова
Посматрано према величини домаћинства, најугроженија су била домаћинства са пет и више чланова (ризик сиромаштва +26,3%).
Посматрано према саставу домаћинства, сиромаштво је највише распрострањено међу једночланим и, посебно, двочланим старачким домаћинствима код којих је ризик сиромаштва био за скоро две трећине већи од просека популације, нарочито у руралним подручијима.

Грађани руралних средина
Сиромаштво у Србији је рурални феномен (као у већини земаља у транзицији) пре свега због бржег раста реалних зарада и пензија, које чине доминантан извор прихода становништва у урбаним срединама. Индекс сиромаштва руралног становништва (14,2%) скоро два пута је већи од индекса сиромаштва урбаног становништва. Рурално становништво је суочено са већ ом дубином и оштрином сиромаштва у односу на урбано.

Грађани југоисточне Србије:
Регион са највећим уделом сиромашних је сте југоисточна Србија, нарочито рурална подручја која су двоструко више изложена ризику сиромаштва у односу на просек целе популације. Сиромаштво у том региону је најдубље и најоштрије. Становништво руралних подручја југоисточне и дела западне Србије чини 25% укупног броја сиромашних.

Најугроженије групе

Избеглице и расељена лица: 25% ове популације живи испод линије сиромаштва.

Роми: У односу на друге групе Роми су најугроженији. Стопа незапослености Рома је четири пута већа него код осталих. 32.5% Рома је без школе или са мање од 4 разреда основне школе. Само 0.3% Рома се школује на вишим школама и универзитетима.

Особе са инвалидитетом: У Србији живи око 350.000 особа са инвалидитетом. Само 13% њих има прилику да ради!

Жене: Због нижих квалификација и краћег радног стажа жене у просеку имају за 15% нижу зараду од мушкараца. Највећи ризик сиромаштва јавља се код старих жена на селу, самохраних мајки, домаћица, Ромкиња, избеглица, необразованих и незапослених жена, болесних и жена са инвалидитетом, жена жртава насиља.

Регионална распрострањеност сиромаштва:

  • 23.5% становника југоисточне Србије је сиромашно
  • 13.2% становника западне Србије је сиромашно
  • 11.4% становника источне Србије је сиромашно
  • 9.7% становника Шумадије је сиромашно
  • 7.9% становника Војводине је сиромашно и
  • 4.2% становника Београда је сиромашно
 

Претраживање

Актуелно

© 2007 Влада Републике Србије; Стратегија за смањење сиромаштва
Булевар Михајла Пупина 2, Београд; тел. 011 311 4605; e-mail: prs.ifp@sr.gov.yu