Razlikujemo dve faze u procesu prikupljanja statističkih podataka koji se odnose na siromaštvo. Prvu fazu karakteriše sprovođenje dve godišnje Ankete o životnom standardu (AŽS) sprovedene tokom 2002. i 2003. godine, a na zahtev Vlade Republike Srbije i uz stručnu pomoć Svetske banke. Izrada Strategije za smanjenje siromaštva u periodu 2002-2003. godine ne bi bio moguć bez ključnih i pravovremenih rezultata dobijenih na osnovu Ankete o životnom standardu.

Druga faza otpočela je strateškom odlukom donetom 2004. godine da se statistika siromaštva u Srbiji zasnuje na podacima dobijenim iz Ankete o potrošnji domaćinstava (APD), koju redovno sprovodi Republički zavod za statistiku (za razliku od Ankete o životnom standardu koju je radila privatna istraživačka agencija 2002./2003. godine). Time se obezbeđuje puno nacionalno vlasništvo i preko potrebni dugoročni kontinuitet u praćenju podataka u vezi sa siromaštvom.

Republički zavod za statistiku Srbije će, tokom maja i juna 2007. godine, na teritoriji Republike Srbije sprovesti Anketu o životnom standardu. Obavljen je konsultativni proces oko upitnika sa Timom potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva.

Do kraja 2007. godine i početkom 2008. godine, biće objavljeni preliminarni podaci, kao i osnovne tabele s rezultatima istraživanja ("tehnički izveštaj") na internet prezentaciji Republičkog zavoda za stitistiku.

Između pomenutih istraživanja postoje značajne metodološke razlike. Prvi skup neusaglašenosti proističe iz razlika u vremenskom periodu za koji se prikupljaju podaci o potrošnji. Podaci Ankete o potrošnji domaćinstava se prikupljaju u toku cele godine, dok su Anketom o životnom standardu podaci prikupljani samo u toku jednog meseca (juna). Iako se obe ankete baziraju na dnevniku u koji se beleže izdaci za hranu, važno je napomenuti da se u Anketi o potrošnji domaćinstava dnevnik vodi petnaest dana, dok se u Anketi o životnom standardu dnevnik vodi za period od sedam dana.

Anketa o potrošnji domaćinstava je pratila standardni pristup preporučen od strane Eurostat-a, institucija Evropske komisije zadužena za statistiku, i na taj način su prikupljeni mnogo detaljniji podaci o potrošnji. Obrazac Ankete o životnom standardu je bio nešto kraći, ali je anketarima pružao mogućnost mnogo aktivnije kontrole nad dobijenim rezultatima.

Za razliku od Ankete o potrošnji domaćinstava, Anketa o životnom standardu pruža detaljnije podatke o korišćenju zdravstvenih usluga, socijalnih programa, usluga obrazovanja, radnoj aktivnosti.

Druga grupa neusaglašenosti između dve ankete proizilazi iz merenja toka usluga u vezi sa posedovanjem nepokretnosti i trajnih potrošnih dobara. Za razliku od Ankete o životnom standardu, u Anketi o potrošnji domaćinstava ne postoji dovoljno podataka za procenu vrednosti imputirane stanarine za vlasnike/ce stana/kuće, kao i za procenu usluga korišćenja trajnih potrošnih dobara. Zbog toga su ove kategorije potrošnje isključene iz analize u ovoj studiji. 

Zbog opisanih neusaglašenosti između dva istraživanja nije moguće njihovo poređenje. Zbog problema u realizaciji Ankete o potrošnji domaćinstva u periodu od 2004 – 2005. nije moguće na osnovu ovog istraživanja izračunati trendove siromaštva za period 2004-2006.

Međutim, kao rezultat unapređenja Ankete o potrošnji domaćinstava omogućeno je kontinuirano praćenje trendova od 2006. godine nadalje.

Takođe, podaci Ankete o životnom standardu čije je sprovođenje u toku biće uporedivi sa setom podataka dobijenih istim istraživanjem 2002. i 2003. godine.